промени језик

    

Песма детињства

  

Song of Childhood

Песма детињства

Кад је дете било дете
ходало је машући рукама
желело је да поток буде река
река да буде понорница
и ова бара да буде море.

Кад је дете било дете
није знало да је дете,
све је имало душу,
и све су душе биле једна.

Кад је дете било дете
није имало своје мишљење,
није имало навике,
често је седело прекрштених ногу,
непрестано трчећи,
имало је ковитлац у коси,
и није се кревељило при фотографисању.

Кад је дете било дете,
постављало је ова питања:
Зашто сам ја баш ја а не ти?
Зашто сам овде а не тамо?
Кад је почело време
и где се простор завршава?
Да није можда живот под Сунцем
само један сан?
Није ли оно што видим, чујем и осећам
само одраз неког Света пре овог?
Постоји ли заправо зло, и људи
који су стварно зли?
Како то да ЈА уопште као да нисам постојао
пре него што сам постао ЈА,
И да једном ЈА, који сам
више нећу бити ЈА?

Кад је дете било дете,
у туђем се кревету једном пробудило,
и потом никад престало.
Много људи му се тада чинило добрим,
а сада само пар, ако је среће.
   Song of Childhood

When the child was a child
It walked with its arms swinging,
wanted the brook to be a river,
the river to be a torrent,
and this puddle to be the sea.

When the child was a child
it didn’t know that it was a child,
everything was soulful,
and all souls were one.

When the child was a child,
it had no opinion about anything,
had no habits,
it often sat cross-legged,
took off running,
had a cowlick in hair,
and made no faces when photographed.

When the child was a child,
It was the time for these questions:
Why am I me, and why not you?
Why am I here, and why not there?
When did time begin, and where does space end?
Is life under the Sun not just a dream?
Is what I see and hear and smell
not just an illusion of a world before the world?
Does evil really exist and people
who really evil are?
How can it be that I, who I am,
didn’t exist
before I came to be,
and that, someday, I, who I am,
will no longer be who I am?

When the child was a child,
it awoke once in a strange bed,
and now does so again and again.
Many people, then, seemed beautiful,
and now only a few do, by sheer luck.