промена језика

Презент

Погледајте анимације

У српском језику постоје две глаголске основе: презентска и инфинитивна а глаголски облици се граде или од једне или од друге основе. Презентска основа се добије кад се одбије лични наставак за 1. л.јд. презента.
Лични наставци за презент су

једн множ
1.л. -м/-у -мо
2.л. -те
3.л. -е, -у/-ју

У првом лицу једнине наставак -у имају само два глагола: ХТЕТИ и МОЋИ.

Конјугација:
Комбинујући вокал из основе и личне наставке све глаголе у презенту можемо поделити на следеће три групе: 1)И/Е 2)А/АЈУ 3)Е/У

Прва група И/Е
'И' представља крајњи вокал презентске основе, а 'Е' представља наставак за 3.л.мн.
учити
1. група -им -имо учим учимо
-иш -ите учиш учите
учи уче

Друга група: А/АЈУ
'А' представља крајњи вокал презентске основе, а 'АЈУ' представља наставак за 3.л.мн.
причати
2. група -ам -амо причам причамо
-аш -ате причаш причате
-ају прича причају

Трећа група: Е/У
'Е' представља крајњи вокал презентске основе, а 'У' представља наставак за 3.л.мн.
чути писати
3. група -(ј)-ем -(ј)-емо чујем чујемо пишем пишемо
-(ј)-еш -(ј)-ете чујеш чујете пишеш пишете
-(ј)-е -(ј)-у чује чују пише пишу

Субјекат реченице је често изостављен јер су лице и број већ исказани глаголом.
нпр. Ја пишем. = Пишем. / Они пишу. = Пишу.

Код треће групе глагола долази до гласовне промене у основи.
к>ч плакати, плачем
г>ж лагати, лажем
х>ш јахати, јашем
с>ш писати, пишем
з>ж стизати, стижем
т>ћ сретати, срећем

Одричан и упитан облик

Одричан облик
учити
Ја НЕ учим. Ми НЕ учимо.
Ти учиш. Ви Учите.
Он/Она/Оно учи. Они/Оне/Она уче.

Глаголи ИМАТИ, ХТЕТИ и ЈЕСАМ имају неправилан одричан облик. Негација се пише заједно са глаголом.
имати хтети јесам
немам немамо нећу нећемо нисам нисмо
немаш немате нећеш нећете ниси нисте
нема немају неће неће није нису

Упитан облик
студирати
ДА ЛИ ја студирам? ДА ЛИ ми студирамо?
ти студираш? ви студирате?
он/она/оно студира? они/оне/она студирају?

Упитан облик се може градити и инверзијом, уз помоћ упитне речце ЛИ.
нпр. Студираш ли (ти)? Студира ли (она)? Студирају ли (они)?

Повратни глаголи
Погледајте анимацију

Повратни глаголи су сви они који уз себе имају морфему СЕ.
нпр. Туширати се. Смејати се. Плашити се. Ја се чешљам. Ви се дружите.

Потврдни облик:
звати се
Ја СЕ зовем... Ми СЕ зовемо...
Ти зовеш... Ви зовете...
Он/Она/Оно зове... Они/Оне/Она зову...

Морфема СЕ се налази на другом месту у реченици после прве акцентоване речи или групе речи.
Субјекат реченице је често изостављен јер су лице и број већ исказани глаголом. Реченица тада почиње глаголом а морфема СЕ се налази иза глагола.
нпр. Зовем се... Зовеш се... Зовемо се...

Одричан облик:
звати се
Ја СЕ НЕ зовем... Ми СЕ НЕ зовемо...
Ти зовеш... Ви зовете...
Он/Она/Оно зове... Они/Оне/Она зову...

Морфема СЕ је на другом месту у реченици после субјекта. Субјекат реченице је често изостављен. Тада реченица почиње одричним обликом глагола а морфема СЕ је иза њега.
нпр. Не зовем се ... Не зовеш се ... Не зовемо се ...

Упитан облик:
звати се
ДА ЛИ СЕ ја зовем ... ? ДА ЛИ СЕ ми зовемо ... ?
ти зовеш ... ? ви зовете ... ?
он/она/оно зове ... ? они/оне/она зову ... ?

Морфема СЕ је на другом месту у реченици после упитног израза ДА ЛИ.

Субјекат реченице је често изостављен. Тада реченица почиње упитним изразом ДА ЛИ иза ког се налази морфема СЕ.
нпр. Да ли се зовем ... ? Да ли се зовеш ... ? Да ли се зовемо ... ?

Упитан облик се може градити и инверзијом уз помоћ упитне речце ЛИ. Тада реченица почиње глаголом а морфема СЕ је иза упитне речце ЛИ.
нпр. Зовеш ли се (ти) ... ? Зове ли се (он) ... ?

Испод можете да вежбате шта сте управо научили. Упишите одговор и притисните Enter
Напишите глагол у одговарајућем облику презента.
Новинари чланке. (писати)
Студенти лекције. (учити)
Да ли он као кувар? (радити)
Ти сваког дана хлеб и млеко. (куповати)
Ми Марија и Лука. (звати се)
Крава јагоде. (не јести)
Они сваког јутра. (не чешљати се)
Да ли ви кафу с млеком? (желети)

Напишите глагол у одговарајућем облику презента.
Добар дан.
Добар дан.
Да ли се Ви Богољуб? (звати се)
Да, ја Богољуб. (јесам)
ли кошуље? (фарбати)
Не, кошуље. (не фарбати)
Зашто кошуље? (не фарбати)
Зато што ја, у ствари, сир. (правити)
А сир, да ли сир? (фарбати)
Сир се , пријатељу мој. (не фарбати се)
Ја сир . (јести)

Напишите глагол у одговарајућем одричном облику презента.
Пада киша а ја кишобран. (имати)
Деца ни кабанице. (имати)
Мирославе, зашто са мном у биоскоп? (хтети)
Ви сте ишли на утакмицу а да идете на представу. (хтети)
Вук зелен, вук је сив. (јесам)
Ми Американци, ми смо Срби. (јесам)

Напишите 3.л.јд. презента ових глагола.
писати
учити
студирати
становати
хтети

Напишите 3.л.мн. презента ових глагола.
говорити
звати се
очекивати
плакати
имати

Напишите следеће реченице у одричном облику.
Она фотографише људе. Она људе.
Ви студирате биологију. Ви .
Ми се дописујемо. Ми .
Саша путује у Београд. у Београд.
Она се смеје лепо. лепо.
Они певају у опери. у опери.
Ја се шетам. .
Ти говориш енглески. .
Она хоће да путује у Грчку. Она да путује у Грчку.
Ми смо Французи. Французи.
Ја имам двоје деце. деце.
Ви имате лепу кућу. Ви кућу.
Ти си добар човек. Ти .
Ја хоћу чоколаду са лешником. са лешником.

Поставите питања.
Ти студираш биологију. Да ли ти студираш биологију?
Ми учимо српски. ми учимо српски?
Саша путује у Београд. путује у Београд?
Они се дописују. дописују?
Они имају своју фарму. своју фарму?
Она путује у Грчку. у Грчку?
Ти се шеташ. ?
Ти студираш биологију. Студираш ли ти биологију?
Ми учимо српски. Учимо ми српски?
Саша путује у Београд. Саша у Београд?
Они се дописују. они?
Они имају своју фарму. они своју фарму?
Она путује у Грчку. она у Грчку?
Ти се шеташ. ти?