промени језик

Акузатив

Погледајте анимацију

Акузатив исказује циљ глаголске радње, директни објекат прелазног глагола. У комбинацији са многим предлозима може да искаже и значења за време, место, правац кретања, намену итд.

Наставци :
јд. мн.
м.
-Ø: булевар-Ø (= Ном.) -е: булевар-е, момк-е
-а: момк-а, Марк-а, Ђорђ-а (= Ген.)  
ж.
-у: жен-у, девојк-у -е: жен-е, девојк-е
-Ø: реч-Ø -и: реч-и
ср.
-о/-е: писм-о, пољ-е (= Ном.)
-Ø: име-Ø (= Ном.)
-а: писм-а, пољ-а
   име-н-а

1) Именице мушког рода које означавају нешто живо и нешто неживо имају различите наставке у акузативу једнине. Именице које означавају нешто неживо имају облик као у номинативу док оне које означавају нешто живо имају облик као у генитиву. То се догађа и са придевима и заменицама које се са њима слажу. (нпр. Кога волиш? Волим свог момка. Шта волиш? Волим свој град.)
2) Именице средњег рода (као што су име, време) у множини имају проширену основу уметањем сугласника -н-
(нпр. Ном. = Аку. јд.: име-Ø, време-Ø; Ном. = Аку. мн.: име-н-а, време-н-а)



Употреба

1) директни објекат
Ову функцију имају именице/именичке синтагме у акузативу без предлога које се употревљавају уз прелазне глаголе. Добијају се као одговор на питање: Кога? (за живо) или Шта? (за неживо). (нпр. Кога слушаш? Слушам професора. Шта читаш? Читам роман.)

2) место
Именице/именичке синтагме у акузативу такође могу да искажу место. Разликујемо исказивање циља кретања и правца/смера кретања.
а) Циљ кретања се исказује помоћу предлога У, НА и именице/именичке синтагме у акузативу. Добија се као одговор на питање: Куда?
(нпр. Куда путујеш? Путујем НА море. Куда журиш? Журим У школу.)

У се употребљава са именима градова, земаља (у Нови Сад, у Италију), са именицама које означавају затворени простор (у библиотеку, у парк, у позориште).
НА се употребљава са именицама које означавају отворени простор, велики раван простор или врх нечега (на тениско игралиште, на факултет, на море, на планину), као и са именицама које означавају неки догађај (на излет, на журку).

б) Значење правца/смера кретања се исказује помоћу предлога НИЗ, УЗ и КРОЗ и именице/именичке синтагме у акузативу. Добија се одговором на питања: Куда? Којим путем?
(нпр. Куда Јован иде? Јован иде НИЗ улицу / УЗ степенице. Куда пролазиш? Пролазим КРОЗ стан.)

3) време
Ово значење се исказује помоћу предлога У, НА и именице/именичке синтагме у акузативу. Добија се као одговор на питање: Када?
(нпр. Када идеш у биоскоп? У понедељак. Када путујеш у Италију? На лето.)
Имена дана у недељи иду са предлогом У а имена годишњих доба са предлогом НА. (нпр. у понедељак, у уторак, у среду, на лето, на јесен)

4) намена
Исказује се помоћу предлога ЗА и именице/именичке синтагме у акузативу. Добија се као одговор на питања: За кога? (за живо) или За шта? (за неживо)
(нпр. За кога је књига? Књига је за Милана. За шта користиш ову шољу? Ову шољу користим за топлу чоколаду.)



Испод можете да вежбате шта сте управо научили. Упишите одговор и притисните Enter
Попуните празнине правилним обликом именице.
Госпођа Петровић пише . (порука)
Тања има . (ћерка)
Ја волим . (колачи)
Ми волимо . (река)
Ми гледамо . (куће)
Купујемо . (поклони)
Посетили смо лепа . (села)

Попуните празнине одговарајућим обликом именице укључујући и одговарајући предлог.
Ја идем . (море)
Они путују . (Москва)
Јован иде . (журка)
Тања иде . (посао)
Журим . (факултет)
Путујемо . (Италија)
Иду . (биоскоп)
Журимо . (ручак)
Идемо . (изложба)
Она жури . (банка)

Одговорите на питања.
Када почиње радна недеља? Радна недеља почиње . (понедељак)
Када се завршава радна недеља? Завршава се . (петак)
Када идете на море? Идемо . (лето)
Када Маја иде на тренинг ове недеље? Маја иде на тренинг . (среда)
Када птице одлазе на југ? Одлазе . (јесен)