промена језика

О нашем језику

Ово је стара шала у којој је један "лингвиста" открио пре 20 година да ми немамо само један језик у Југославији већ 6 језика: српски, хрватски, босански, херцеговачки, црнски и горски језик. Ово је некад било смешно али данас ово више није тако далеко од истине. This is the old joke in which some "linguist" discovered 20 years ago that we don't have only one language in Yugoslavia but 6 of them: Serbian, Croatian, Bosnian, Herzegovinian, Monte and Negro language. This used to be funny but today this is not far from the truth any more.
Јесте ли некад чули за појам Балканизација? То је глобални појам, није везан само за Балкан. Да ли знате зашто Срби имају два писма? Како је могуће да имамо толико језика на овим просторима а да савршено разумемо једни друге? Зашто измишљамо нове речи само да бисмо били различити? Зашто понекад пишемо dj уместо đ али никад не пишемо tj или cj уместо ć? Да ли су сви Срби православци? Како смо дошли до овога? Ако не желите да се петљате са новијом историјом Балкана онда кликните овде и наставите да верујете у шта год желите да верујете или останите у Земљи чуда, наставите да читате а ја ћу вам показати колико је дубока зекина рупа. Have you ever heard for the term Balkanization? It's a global term, not related just to Balkan peninsula. Do you know why Serbs have two alphabets? How is it possible that we have so many languages in these lands and we perfectly understand each other? Why are we inventing new words just to be different? Why we sometimes write dj instead of đ but we never write tj or cj instead of ć? Are all the Serbs orthodox? How did we come to this? Well, if you don't want to bother with recent history of Balkan then click here and continue to believe whatever you want to believe, or you can stay in Wonderland, keep reading this and I'll show you how deep the rabbit hole goes.
Са језичке тачке гледишта све је почело од Светог Ћирила и његове глагољице и ћирилице, најстаријих словенских писама. Од тада па све до пада Србије под Османску империју све књиге From the linguistic point of view everything started with Saint Cyril and his Glagolitic and Cyrillic alphabets, the oldest Slavic alphabets. Since then till the fall of Serbia under the Ottoman Empire all the books

Мирослављево јеванђеље

Душанов законик

Душанов законик
су писане у једном од ова два писма, у Србији углавном на ћирилици а у данашњој Хрватској на глагољици. Под Турцима смо имали један период благостања са деспотом Стефаном Лазаревићем на челу а када је напустио трон, 500 година ничега осим борбе за живот. А онда је дошло време да отерамо Турке са наших простора у два устанка на челу са Карађорђем Петровићем и касније са Милошем Обреновићем. Српски лингвиста Вук Караџић је живео у том периоду српске историје када се још увек користило старо ћирилично писмо (бар оно мало људи који су знали да читају и пишу) направљено за старословенски језик који више нико није користио изван цркава и манастира. were written on one of these two alphabets, in Serbia most of them in Cyrillic and in today's Croatia in Glagolitic alphabet. Under Turks we had one period of prosperity with Despot Stefan Lazarević and when he left the throne, 500 years of nothing but struggle to survive. And then came the time to push the Turks out from our lands with two uprisings led by Karađorđe Petrović and later on by Miloš Obrenović. Serbian linguist Vuk Karadžić lived in that part of Serbian history when we still used the old Cyrillic alphabet (those few who knew how to read and write) made for the Old Church Slavic language that nobody used any more outside churches and monasteries.
Можете да замислите колико је било тешко написати или прочитати нешто у простом језику сељака тј. народном језику. Пре Велике сеобе Срба (1690 - 1739) језик који смо користили у државним и црквеним књигама (српскословенски) је имао много више тога заједничког са народним језиком, али је после сеобе коришћен језик који је сличан или скоро идентичан руском језику (рускословенски). You can imagine how difficult it was to write or read anything in the simple language of peasants i.e. folk language. Before the Great Exodus (1690 - 1739) language we used in books (srpskoslovenski) has much more in common with the folk speech but after that the language changed into something similar or almost identical to the Russian language (ruskoslovenski).
Према томе Вук и није имао другог избора него да узме свакодневни народни језик за званични књижевни језик и ново писмо које је направио, али није довршио, Сава Мркаљ (који је говорио латински и француски и разумео грчки и хебрејски језик). Therefore Vuk had no other options but to use the common folk speech for the official Literary language and also new alphabet made, but not finished, by Sava Mrkalj (who was able to speak Latin and French and understood Greek and Hebrew).
Да ли се Црква бунила? Наравно! Још неко? Да, и још увек се буне. С новим писмом које је Вук направио (или позајмио или уредио, како год желите) српском ћирилицом са 30 слова и једноставним правилом "један глас једно слово" имали смо супротан проблем. Било је јако једноставно научити читати и писати али многе речи које смо користили у старословенском језику су биле изгубљене и заборављене пошто више не можемо да читамо старе текстове без превода. Стога смо морали да попунимо празнине речима позајмљеним из страних језика: немачког, енглеског, грчког и турског и још увек имамо мањак речи чак и за неке основне ствари. Did church complain? Of course! Somebody else? Yes, and they still do. With the new alphabet that Vuk made (or borrowed or standardized if you will), Serbian Cyrillic with 30 letters and the simple rule "one voice one letter" we had the opposite problem. It was really easy to learn how to read and write but many words that we used in Old Slavic language were lost and forgotten since we cannot read that text any more without translation. So we had to fill the holes with words we borrowed from foreign languages: German, English, Greek and Turkish and we still have a lack of words even for the basic things.
Иначе, правило "пиши као што говориш и читај као што је написано" није измислио Вук. Немачки филолог Јохан Христоф Аделунг је покушао да уради са немачким писмом оно што је Вук урадио са српским али 50 година пре Вука. И није успео. На вама је да одлучите да ли је боље да направите темељну реформу тј. револуцију и дате шансу целом народу да научи да пише и чита за пар дана него да извршите еволуцију и задржите континуитет са старим језиком уз ризик да ће ваша реформа пропасти на крају. By the way, the rule "write as you speak and read as it is written" is not Vuk's invention. German philologist Johann Christoph Adelung tried to do with German alphabet what Vuk did with Serbian but 50 years before Vuk. And he failed. It's up to you to decide whether it's better to make the radical reform i.e. revolution and give the opportunity to the entire people to learn to read and write in a couple of days than to made the evolution and keep the continuity with the old language with a risk that your reform will fail at the end.
Дакле, Вук је стандардизовао језик и увео ново писмо, српску ћирилицу. А шта је са латиницом? Јел нас Аустрија натерала да је користимо у првом светском рату, или Хитлер, или невладине организације или ...? Не, Вук ју је направио. Ако погледате табелу Alphabeti Serborum So, Vuk standardized the language and introduced new Serbian Cyrillic alphabet. And what about Latin alphabet? Did Austria force us to use it in WW1, or Hitler, or NGOs or ...? No, Vuk made it. If you check the table Alphabeti Serborum
у његовој књизи "Српски Рјечник" издатој 1818. видећете је у другој колони али ћете такође видети и хрватско писмо у 4. колони. Обратите пажњу да скоро да нема разлике између тадашњег хрватског и мађарског писма. Па зашто је то урадио? in his book "Srpski Rječnik" published in 1818 you will see it in the second column but you will also see the Croatian alphabet in the 4th column. Notice that there are almost no differences between Croatian and Hungarian alphabets. So, why he did it then?
Нису сви Срби били православци у то време. Многи су прешли у ислам да би избегли угњетавање или једноставно да не плате неке порезе. Зато данас имамо толико муслимана у Босни у на југу Србије. Мехмед Паша Соколовић је рођен у Босни, прешао је у ислам (не својом вољом) и 14 година је био велики везир (нешто као председник владе) у Османском царству. А шта с Хрватском или барем простором који данас заузима држава Хрватска? Јесте ли некад чули за Војну границу? Not all Serbs were Orthodox at that time. Many of them turned to Islam in order to avoid oppression or simply not to pay some taxes. That's why we have so many Muslims today in Bosnia and southern Serbia. Sokollu Mehmed Pasha was born in Bosnia and converted into Islam (not on his will) and he was Grand Vizier (something like a prime minister) in the Ottoman Empire for 14 years. What about Croatia, or at least the land that we call Croatia today? Ever heard for Military Frontier?
То је било гранично подручје Аустроугарске монархије које је служило за одбрану од Османског царства. Половина војника су били Срби и ако не желите да гутате прашину сваки дан и желите да напредујете у војној хијерархији тј. надате се већем чину, мораћете да пређете у католичанство. Вук је живео на сумраку османске империје и после 500 година турске владавине имали смо много Срба муслимана у Босни и Срба католика у Војној граници. Српска православна црква их више није признавала за Србе и, да ствар буде још гора, ови људи већином нису били обични сељаци; они су били крем друштва који је променио религију да би се попео на друштвеној лествици а један народ не сме тако лако да се одрекне своје елите. That was a borderland of the Austro-Hungarian Monarchy against incursions from the Ottoman Empire. Half of soldiers there were Serbs and if you don't want to eat the dust every day and you want to progress in the military structure i.e. you hope for a higher rank, you will have to turn to Catholicism. Vuk lived at the dusk of the Ottoman Empire and after 500 years of Ottoman rule we had a lot of Serbs Muslims in Bosnia and Serbs Catholics in the Military Frontier. Serbian Orthodox Church did not recognize them as Serbs any more and what's even worse, most of these people weren't ordinary peasants; they were the cream of the society that changed the religion to climb the social ladder and one people cannot so easily abandon its establishment.
Нису хтели да прихвате своју стару религију, православно хришћанство, јер би онда имали много већих проблема са Ватиканом или Истанбулом. Вук је такође тврдио да нису хтели да користе реформисано српско писмо па је морао да направи ново латинско са истим принципом "један глас једно слово" за њих па је и направио ново писмо као што је приказано у његовој књизи издатој 1827. Први Српски Буквар у табели Alphabeti Serbici, друга колона They didn't want to accept their previous religion, Orthodox Christianity, because they might have much bigger problems then with Vatican or Istanbul. Vuk also claimed they didn't want to use reformed Cyrillic alphabet so he had to create a Latin one with the same principle "one voice one letter" for them so he made a new alphabet as shown in his book published in 1827 Prvi Srpski Bukvar in the table Alphabeti Serbici, second column
тј. реформисао је латински алфабет и то је оно што ми зовемо данас Латиница и користи се у Хрватској, Босни, Црној Гори и Србији. i.e. he reformed the Latin alphabet as well and that's what we call Latinica today and it's used in Croatia, Bosnia, Montenegro and Serbia.
Вук није знао да ово није био први српски буквар. Први је направио Инок Сава, калуђер манастира Дечани, и штампан је у Венецији 1597. године. Дакле буквар Инока Саве потиче из времена кад је јако мало европских држава и култура поседовало помагала за школе и писање. Овај буквар највише одушевљава својим методама учења јер је био први у Европи који је применио фонетски начин читања. На несрећу био је потпуно непознат све то 1893. године. Vuk did not know that this was not the first Serbian syllabary. It was made by Inok Sava, a monk of the monastery Dečani, and was printed in Venice in 1597. The syllabary of Inok Sava originates from the time when very few European countries and cultures possessed their own teaching aids. The syllabary fascinates the most with its teaching methods, because it was the first in Europe to have applied the principle of phonetic reading. Unfortunately it has been unknown to all until 1893.
Да се вратимо на Вуков буквар јер се сад питате "Шта је Illyr.?"
Људи који су прешли у ислам и католичанство нису више себе звали Србима. Они такође нису били ни Хрвати ни Турци. Једноставно су се идентификовали са градом или подручјем на којем су живели: Горанци, Дубровчани, Славонци, Далматинци, Босанци и понекад Буњевци или Шокци а Аустријанци су их звали Илирима иако нису имали ништа заједничко са Илирима који су некад живели на истом простору, западном Балкану, пре 15 векова. Вук је штампао све своје књиге у Бечу па је једноставно користио аустријске називе.
Back to the Vuk's "bukvar" cause now you ask yourself "What is Illyr.?"
People that turned to Islam and Catholicism did not call themselves Serbs. They were not Croats or Turks either. They simply identified themselves with the town or area where they lived: Dubrovčani, Slavonci, Dalmatinci, Bosanci and sometimes Bunjevci or Šokci and Austrians called them Illyrians although they did not have anything with Illyrians that used to live in the same area, western Balkan, 15 centuries ago. Vuk printed all the books in Vienna so he simply took Austrian terms.
Приметићете да латинично писмо не примењује сва правила која имамо у ћирилици. Четири слова су дупла dž, dj, lj и nj а четири слова нису написана "у једном комаду" ć, č, š и ž. Вук једноставно није завршио реформу латинице вероватно због велике критике православне цркве. Већ је био навукао њен бес кад је у ћирилицу убацио латинично слово Ј. Касније је Ђура Даничић покушао да заврши оно што је Вук започео и да dj, lj, nj, dž замени са đ, ļ, ń, ģ али је само dj -> đ прихваћено а многи и данас пишу dj уместо đ иако је неправилно већ 150 година. You will notice that Latin alphabet does not follow all the rules we have in Cyrillic alphabet. Four letters are double dž, dj, lj and nj and four letters are not written "in one piece" ć, č, š and ž. Vuk simply did not finnish the reform of the Latin alphabet probably because of all the criticism he got from the Orthodox church. They were already too angry when he imported the letter J into Cyrillic from the Latin alphabet. Later on Đura Daničić tried to finnish what Vuk started so he tried to replace dj, lj, nj, dž with đ, ļ, ń, ģ but only dj -> đ was accepted and many people even today writes dj instead of đ although it's not correct for more than 150 years.
Бечки књижевни договор је одржан у марту 1850. године у Бечу и то је био састанак писаца из Хрватске, Србије и Словеније који је поставио основицу за нови књижевни језик јединствен за цео простор, српско-хрватски језик. Учесници су били 5 Хрвата, 2 Србина и један човек из Словеније. Зашто толико Хрвата? Језик Хрвата је био у правом хаосу пре тог састанка. Један од учесника, Иван Кукљевић, је рекао: "Цела интелигенција прича латински, све жене причају немачки а аристократија је послала своје синове у Мађарску да уче мађарски." Узели су штокавско наречје и ијекавски дијалекат за основу новог језика. Хрвати треба да се отарасе кајкавског и чакавског наречја а Срби да престану да користе старословенски језик. Дакле свако је нешто добио и изгубио. Vienna Literary Agreement held in March 1850 in Vienna and that was a meeting with writers from Croatia, Serbia and Slovenia who set the firm ground for the new common literary language unigue for the entire area, Serbo-Croatian language. Participants were 5 Croats, 2 Serbs and one guy from Slovenia. Why so many Croats? Croatian language was in real mess before that meeting. One of the participants, Ivan Kukljević said: "Complete inteligence speaks Latin, all women speak German and aristocracy has sent their sons to Hungary to learn Hungarian." They used Štokavian dialect and Ijekavian accent to be the base for the new language. Croats will get rid of Kajkavian and Chakavian dialects and Serbs will stop using Old Slavic language. So everyone gained and lost something.
Још један битан догађај је био Новосадски договор одржан у децембру 1954. године. У договору се иронично каже да будући језик, српско-хрватски, треба да се развије природно иако је био скован под политичким притиском и силама из оба подручја, екавског и ијекавског. Дакле шта је то "природно" требало да се промени после овог догађаја:
1. Сви морају да користе тај и само тај језик иако многи људи у Хрватској говоре неке језике који нису ни слични данашњем хрватском језику
2. У целој Југославији оба писма ће бити равноправно коришћена.
Another one important event was Novi Sad Agreement held in December 1954. The agreement ironically stated that the future language, Serbo-Croatian, should develop naturally, although it was being forged by the force of political will and pressure from both dialects. So what "naturally" should have changed after this event:
1. Everyone must use this and only this language although many people in Croatia talks something that is not even similar to todays Croatian
2. In the entire Yugoslavia both alphabets will be used equally.
Дакле опет је свако нешто добио и изгубио. Први закључак је био велики пораз за Хрвате а други за Србе пошто Хрвати никад нису стварно користили ћирилицу а данас покушавају да поврате назад све речи које су изгубили после Бечког књижевног договора а такође измишљају и нове речи за нове појмове (forehand -> предњак, backhand -> задњак, offside -> залеђе) само да имају језик различит од српског колико год је могуће док Срби увозе речи из енглеског чак и кад већ имају одговарајућу српску реч (едукација -> образовање, билатералан -> двостран, консеквенца -> последица итд.). So again everyone gained and lost something. The first "conclusion" was a big defeat for Croats and the second one for Serbs since Croats never really used Cyrillic alphabet and today they are trying to retrieve back all the words they lost after the Vienna Literary Agreement and they are also inventing new words for new terms (forehand -> prednjak, backhand -> zadnjak, offside -> zaleđe) just to have the language different than Serbian as mush as possible while Serbs are importing them from English even when we already have appropriate Serbian word (edukacija -> obrazovanje, bilateralan -> dvostran, konsekvenca -> posledica etc.).
Након што се Југославија распала у пет држава наследница, са овим новим државама добили смо и нове језике: српски, хрватски, босански и црногорски језик. Хрвати су избацили ћирилицу заједно са 250.000 Срба које су протерали из дела бивше Војне границе у данашњој Хрватској. Користе латиницу коју је Вук направио, али тврде да је њу у ствари створио хрватски лингвиста Људевит Гај, а не Вук, и да је базирана на чешком писму. Ма да наравно! Влада Црне Горе ради сличну ствар, прешли су на латинично писмо и увели су три нова слова. Босански муслимани такође тврде да имају свој посебан језик, босански, иако нема ама баш никакве разлике између тог измишљеног језика и српског на било који начин. Али нема проблема, направиће разлику убацивањем што више турских речи. Не брините ништа, ми смо прилично навикли на све ово. After Yugoslavia is dissolved into five successor states, with these new states we also got new languages: Serbian, Croatian, Bosnian and Montenegrin language. Croats have thrown out the Cyrillic alphabet together with 250.000 Serbs they pushed out from the part of ex Military Frontier in today's Croatia. They use the Latin alphabet that Vuk made but they claim that Croatian linguist Ljudevit Gaj made it, not Vuk, and that he based it on the Czech alphabet. Yeah sure! The government of Montenegro do the similar thing, they switched to Latin alphabet and invented three new letters. Bosnian Muslims now claim that they have their own language, Bosnian, although there is no any difference between that imagined language and Serbian in any way. So, no problem, they will make them by importing Turkish words as mush as possible. But don't worry, we are pretty much used to this.
"Повељу Кулина бана" је написао на српском језику и на ћирилици 1189. године Кулин бан, владар земље Босне, Србин. Данас неке особе тврде да писмо које је користио није српска ћирилица већ босанска "босанчица" иако нема скоро никакве разлике и неки од њих чак и тврде да је то део хрватског културног наслеђа. Вероватно је једина истина: није било никаквих правила ни стандарда у то време, свако је писао својом врстом ћириличног писма. Сад знате шта значи појам "балканизација" - "процес поделе и уситњавања региона или државе на мање регионе и државе који су често непријатељски расположени и не сарађују једни с другима." Ово имамо у програмским језицима, у софтверу генерално, политичким партијама, свуда и на глобалном нивоу. "Повеља Кулина бана" is written in Serbian language and in Serbian Cyrillic in 1189. by the Ban Kulin, the ruler of Bosnia, Serb. Today certain individuals claim that the alphabet he used is not Serbian Cyrillic but Bosnian "босанчица" although there is almost no difference and some of them even claim that this is the part of Croatian heritage. Probably the only one truth is: there were no rules or standards whatsoever at that time, everyone used its own type of Cyrillic alphabet. Now you know what the term Balkanization means, "the process of fragmentation or division of a region or state into smaller regions or states that are often hostile or non-cooperative with each other." We have this with programming languages, software in general, political parties, everywhere and on global level today.
Закључак:
Хрвати су некад имали неки језик прилично другачији од српског али после Бечког књижевног договора тај језик је скоро нестао и данашњи хрватски је много сличнији српском језику него немачки језик који се користи на северу и југу Немачке.
Conclusion:
Croats used to have some language pretty much different from Serbian but after Vienna Literary Agreement that language almost dissapeared and todays Croatian is more similar to Serbian than German language on the north and the south of Germany.
Данас људи који живе у зеленом делу Хрватске (на горњој мапи), у целој Босни, Србији и Црној Гори говоре истим језиком и можете га звати како год хоћете. Међу нама зовемо га српски, хрватски или босански али изван YU простора то је само "наш језик" или нашки. Шта се десило са Илирима? Током 2. св. рата у НДХ Срби католици су асимилацијом претворени у Хрвате или су их усташе побиле. Током ере СФРЈ Тито је босанске муслимане признао као нови народ назван једноставно Муслимани који су се после распада СФРЈ "прекрстили" у Бошњаке. Тако је цео Вуков напор да направи писмо за Србе неправославце као везу са њиховим народом пропао и пуштен низ воду. Данас се српски филмови приказују у Хрватској са преводом. Сада можете поново погледати филмић на врху стране. Today people who live on the green part of Croatia (on the map above), in whole Bosnia, Serbia and Montenegro speak the same language, you can call it however you want. Between us we call it Serbian, Croatian or Bosnian but outside ex-YU it's just "our language" (наш језик or нашки). What happened with Illyrians? During WW2 in NDH Serbs Catholics have been asimilated into Croatian nation or they were killed by Ustaše. During the era of SFRY Tito recognized Bosnian Muslims as a new nation simply called Muslims and after breakout of SFRY they "baptized" themselves as Bosniaks. So complete Vuk's effort to make an alphabet for non Orthodox Serbs as a link with their own people went down the toilet. Today Serbian movies are screened in Croatia with subtitle. Now play again the video on the top of the page.